Ујед крпеља је данас веома актуелна тема, јер осим по шумама и ливадама, њих данас све више има и по градским парковима. Због тога је потребно препознати ујед и правилно поступити, без панике, али и занемаривања.

Епидемиологија

Природно станиште крпеља су крзна и перје животиња, а задржавају се у трави, жбуњу и дрвећу. Хране се крвљу па им је потребно да се закаче на кожу. Највише уједа догоди се од раног пролећа па све до касне јесени, када је човек највише у природи, професионално или рекреативно. Већина уједа је безопасна, слично убоду комарца, некад и без симптома, а некад се десе и на делу тела који не видимо. У нашим крајевима је око 30% крпеља заражено бактеријом Борелиа бургдорфери која може довести до појаве Лајмске болести, тако да је крпеља ипак потребно извадити са коже.

Прва помоћ

Одстрањивање крпеља треба да се уради без чупања, гњечења, кидањаи то када се напије довољно крви И буде најпогоднији за вађење. Услед недостатка кисеоника он може да изађе сам, па га не треба ни увртати, цимати, цедити, бушити или гњечити. Крпеља треба извадити пинцетом, хватањем рилице (усни апарат), што ближе кожи, а након тога место где је био крпељ дезинфиковати. Уколико не успете да га извадите сами, то треба да уради стручњак у дому здравља или у болници. Не примењивати никакава средства преко крпеља (алкохол, уље, бензин…), јер га то може иритирати и навести да и ако до сада није, након тога у крв ослободи секрет у коме се налази бактерија.

Симптоми

Да би заражени крпељ довео до инфекције он мора провести на кожи најмање 24 сата. Први стадијум болести јавља се непосредно након убода и може бити праћен главобољом, боловима у мишићима, повишеном телесном температуром, грозницом, малаксалошћу и увећањем регионалних лимфних жлезда. На кожи се јавља црвена промена кружног обилка у чијем центру је место убода у виду макуле тј. бубуљице. То место може бити отечено, топло, ретко болно. Промена се све више шири, остављајући у центру подручје нормалне боје коже. Због тога што се шири назива се ерyтхема мигранс (мигрирајуће црвенило). Јавља се од 1-30 дана након убода, па је зато врло важно место уједа пажљиво пратити наредних месец дана. Код око 50% пацијената исте промене се могу јавити и надругим деловима тела, а код око 15% пацијената могу и да изостану. Ако приметите црвенило обавезо се јавите се лекару, добићете антибиотик, чиме ћете у највећем броју случајева спречити развој друге и треће фазе болести које могу довести до оштећења нерава, зглобова, крвних судова итд.

Дијагноза

Поставља се на основу клиничке слике и података о уједу крпеља, а потрврђује доказивањем специфичних антитела у серуму.

Препорука

Најбољи начин је да се заштитире од крпеља је да при одласку у природу носите капе, одећу са дугим рукавима и ногавицама, користите спрејеве против крпеља и детаљно прегледате цело тело након боравка у природи.

Профилакса

Заштита до четири дана након уједа може да се спроведе хуманим имуноглобулинима, а за трајно изложене особе активна имунизација са три дозе инактивиране вакцине.

Петковић др Ана

Шта је алергија?

Алергија представља поремећај у функционисању имунолошког система. Организам алергичне особе прекомерно реагује на неку специфичну, иначе нешкодљиву супстнцију, или више њих, из нашег природног окружења (реакција преосетљивости тип I). Такве материје, које иначе нису штетне, називају се алергенима. Алергени могу да изазову алергијску реакцију и онда када су присутни у веома малој концентрацији.
Дакле, алергија је узрокована реакцијом властитог имунолошког (обрамбеног) система, који иначе штити тело од разних обољења тако што ставара антитела против бактерија, вируса и других штетних микроорганизама. Међутим, код особа склоних алергијама, имунолошки систем реагује прејако и покушава да заштити организам од иначе нешкодљивих материја које се налазе у природи, стварајући антитела и против њих.
Код особа које нису алергичне, имунолошки систем при првом контакту „ запамти” алергене као материје које нису штетне и „не предузима ништа” при поновљеним контактима с њима. Код алергичних особа имунолошки систем бурно реагује, као да се ради о инфекцији, и тако настају симптоми алергије.

Најчешћи алергени су: полен, храна (кикирики, јаја, соја, кравље млеко, плодови мора), убод инсекта, лекови, латекс, гриње, животињске длаке.

Симптоми и знаци алергијске реакције

Алергијска реакција се може догодити одмах или пар сати након контакта са одређеним алергеном и може се манифестовати веома различитим симптомима и знацима.
Симптоми и знаци алергије могу бити локални - на пример, оток и свраб узроковани убодом пчеле, или општи, када се манифестују на целом ораганизму истовремено.Могу варирати од благих, до тешких и по живот опасних. Они се могу испољити на различитим органима и органским системима:

• Кожа: црвенило, свраб, уртикарија, екцем , оток лица, свраб и сузење очију
• Дисајни путеви: појачана секреција из носа, кијање, кашаљ, промуклост, отежано дисање, бронхоспазам
• Гастроинтестинални систем: мучнина, повраћање, болови у стомаку, пролив, текоће са гутањем
• Кардио-васкуларни систем: слабост, малаксалост, бледило, несвестица, пад крвног притиска, убрзан рад срца.

Анафилакса је најтежа форма алергијске реакције.Може се јавити при првом или при поновљеном контакту са алергеном. Увек захвата два или више органских система, често са смртним ишодом услед престанка дисања и циркулаторног колапса.

Лечење алергије

Свака врста алергије лечи се на другачији начин. У лечењу се користе кортикостероиди и антихистаминици, у различитим облицима и дозама. У најтежој форми алергијске реакције даје се и адреналин.

Најважније је, кад год је то могуће, избегавати контакт са алергенима.

Када се јави било која врста алергије, потребно је одмах јавити се свом лекару или фармацеуту, а терапију користити тачно по њиховом упутству.

Хипосензибилизација је један од начина лечења алергија. То је облик имунотерапије којим се постиже смањивање преосетљивости на поједине алергене давањем „вакцине“ против алергена, узрочника алергије, уз прогресивно слабљење имунолошког одговора.Такав третман може или смањити осетљивост, или је потпуно елиминисати. Спроводи се у специјализованим здравственим установама.

Особе склоне бурним алергијским реакцијама требало би увек да имају код себе адреналин у облику ауто-ињектора, који се може набавити у боље снабдевеним апотекама а који и немедицинско особље може применити када постоји потреба за њим.

У случају њатеже форме алергијске реакције- анафилаксе- потребно је:
одмах прекинути контакт са алергеном, ако је могуће!

Након тога:

1. Дати једну дозу адреналина, уколико вам је доступан (ауто-ињектор)
2. Позвати 194
3. Обезбедити да болесник несметано дише
4. Скинути тесну одећу
5. Ако је пацијент хипотензиван (има низак артеријски притисак ), поставити га у лежећи положај са благо подигнутим ногама уколико нема тешкоћа са дисањем
6. Ако се стање не поправи након 10-15 минута дати другу дозу адреналина
7. Ако је пацијент без свести и не дише, започети оживљавање по упутствима које ћете добити са телефонске централе 194.

Ако сте дали адреналин пре доласка екипе хитне медицинске помоћи, потребно је:

• Да особа лежи са благо подигнутим ногама до доласка екипе хитне помоћи
• Прекрити болесника ћебетом
• Ако повраћа – поставити га у бочни положај ( кома положај )
• Не давати течност болеснику.

За све недоумице и дилеме код појаве алергијских реакција или сумје на њих, у служби хитне медицинске помићи Вам је 24h доступан телефон за савете:

3615 008 - за одрасле

3614 350 - за децу

Др Босиљка Ерцег