Kolaps je privremeni pad krvnog pritiska koji se dešava i potpuno zdravim osobama. Veoma je čest kada su ovako visoke temperature napolju, sparan vazduh, kada dugo stojimo, boravimo u zagušljivim prostorijama; dešava se i pri neprijatnim i stresnim događajima. Pogoduju mu i nagle promene temperature pri izlasku iz klimatizovanih prostorija napolje, jer razlike u temperature idu i do 10-15 stepeni, a organizam nema vremena da se tako brzo prilagodi. Kolapsu veoma doprinosi i dehidratacija ( usled: proliva, povraćanja, visoke temperature, znojenja, nedovoljnog unosa vode i dr. tečnosti).

Kako da izbegnete kolaps?

Vodite računa da ne izlazite napolje u period od 10 do 17 časova, kada je vrelina najveća, ako ne morate. Kada izlazite oblačite odeću svetlih boja, lakih materijala, nosite lepezu, flašicu vode, rašleđujte se sladoledom. Ako ste imali proliv ili povraćanje toga dana, dok traju ovakve temperature, nipošto ne izlazite vani. Klima u stanu i u kolima ne treba da bude maksimalno snižena, niti da bude uperena direktno u vas. Izbegavaje dugo čekanje u redu, naročito u zatvorenim i zagušljivim prostorijama, a ako već morate, uradite to u ranim jutarnjim satima.

Šta da radite ako vama pozli?

Ako osetite, malaksalost, zujanje u ušima, slabost kao da ćete izgubiti svest, nagon za povraćanje, mučninu, primetite ili vam kažu da ste veoma bledi, počnete da se znojite, a prethodno ste bili u nekoj od prethodno navedenih situacija, nemojte da paničite. Sedite na ravno, savijte glavu i stavite je između nogu, dišite polako i smireno. Zamolite nekoga da vam donese vode, umijte se i pijte u malim gutljajima. Ako imate pojedite nešto slano: perecu, štapić, čips. Raskomotite se i pokušajte da se rašladite.

Šta ako trebate da pomognete drugoj osobi koja kolabira?

Ako je osoba svesna, sve radite kao prethodno rečeno. Ako je osoba nakratko izgubila svest ili vam se čini da će svakog trena, postavite je da legne na leđa, podignite joj noge, okrenite glavu u stranu za slučaj da počne da povraća, raskomotite je, umijte vodom. Kada dođe sebi, opet uradite isto: da sedne sa glavom među nogama, pije vodu u malim gutljajima...

Kolaps je bezazleno stanje, koje prolazi brzo i bez posledica.

Kada pozvati hitnu pomoć?

Ako osoba ne dolazi svesti; pri padu povredi glavu ili ima neku drugu veću povredu koja krvari; ima grčeve celog tela; žali se na bol u grudima; znate da je dijabetičar. Nipošto ne dajte nikakve lekove na svoju ruku!

Tekst pripremila dr Bojana Uzelac

Trudnoća je samo po sebi “drugo stanje”. Trudnicama nije ni malo lako na ekstemno visokim temperaturama. U cilju izbegavanja komplikacija koje mogu nastati usled prekomernog izlaganja visokim tepmeratura trudnice bi trebalo da izbegavaju izlazak iz kuće u periodu od 10h-17h, potreban je unos što većih količina tečnosti, lagana išrana i umerena fizička aktivnost u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Čak i kada se pridržavaju svih mera predostrožnosti može doći do kolapsa odnosno osećaja slabosti celog organizma. U najgorem slučaju kolaps može biti praćen i potpunim gubitkom svesti.

Kako prepoznati kolaps?

Prvi znaci kolapsa: naglo nastala vrtoglavica, nestabinst pri hodu ( osećaj lelujanja) , opšta uznemirenost ,u letnjim mesecima se uglavnom javljaju nakon dugotrajnog izlaganja visokim temperaturama.

Opšti simptomi su uglavnom praćeni lupanjem srca, naglim padom pritiska i tremorom.

Zašto nastaje kolaps?

Uzroci kolapsa su brojni. U letnjim mesecima najčešći uzroci kolapsa su sunčanica i toplotni udar. Uzrok kolapsa može biti i poremećaj srčanog ritma i nizak pritisak. Leto je period i značajno učestalijh alergijskih reakića koje se mogu manifestovati anafilaksom i kolapsom. Kolap može biti i neurogene i psihogene prirode. Mnoga veoma teška stanja u medicini se manifestuju kolapsom kao što su embolija pluća, embolija amnionskom tečnošću, disekcija abdominalne aorte, preeklampsija i eklampsija.

Kako se ponašati pri prvim znacima kolapsa?

Pri prvim znacima kolapsa u trudnoći najvažnije je ne paničiti, ukoliko je trudnica svesna treba je smiriti, staviti da sedne ili ukoliko je moguće da legne na bok, treba obezbediti što više vazduha i pravilnu nadoknadu tečnosti (voda i negazirani prirodno ceđeni sokovi). U letnjem periodu najčešći uzrok kolpasa je pregrejavanje te trudnicu treba postepeno rašlađivati najbolje stavljanjem hladnih obloga na potiljak.

Ako je moguće bilo bi dobro izmeriti pritisak i puls. Ukoliko je kolaps praćen gubitkom svesti neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć, a trudnicu staviti na bok zbog pritiska ploda na velike krvne sudove.

Kolaps je jedno od najčešćih urgentih stanja u medicini. Kolaps nikada ne treba olako švatiti naročito ne u trudnoći. Najvažnije je ne paničiti i unesrećenom ukazati prvu pomoć dok ne dođe služba hitne medicinske pomoći. U trudnoći je veoma važno slušti savete izabranog ginekologa, pridržavati se redovne terapije, ići na redovne ginekološke i ultrazvučne preglede.

Dr Đorđe Filipović